traganje

U sebi pronalazim da svi tragamo za smislom života. Iako sam svestan i skoro potpuno siguran da tu projektujem svoje želje, nemire i traganja u tom olako generalizovanom -svi.

Koliko god se trudio da budem objektivan i da sagledam svaku pojavu, stvar ili osobu iz ponajmanje 2 ugla svestan sam da tu svoje prste upliće i moja podsvest.

A u svačijoj podsvesti leže i svoj život vode daleko od očiju vidnog sveta skoro opipljivi odjeci sećanja, emocija, strahova, svih razočarenja, neuzvraćenih osećanja, nagomilanih promašaja i neuspeha. I naravno strahovi. Koliko god bili fizički nezamislivo maleni (mozda im je potreban samo najmanji mogući deo uma ili tela u kome će bitisati), ove  preteče spoljnih emocija, grimasa, pokreta, mimika lica   u stvari usmeravaju tok čoveka i tok njegovog života na svoju vodenicu. Ali kada bi mogli samo tako jednostavno da ih predstavimo ..kao da su oni krivci, i kao da su to odjednom kakvi ljudi, eno ga Krivica, Savest, Nesigurnost, Bes, Anksioznost, Strah.. sve veliki snažni ljudi sa svojim superiornim fizičkim i umnim osobinama koji lome slabu ljudsku volju ii individuu i teraju ih da rade ono što oni stvarno ne bi želeli. A istina je da su to tvorevine te iste individue koja je previše slaba da im se svesno suprotstavi na ovome svetu pa se samo u snovima sa njima bori, ili u teškoj bolesti i groznici, u velikom pijanstvu ili nervnom rastrojstvu. U svakodnevnom...normalnom životu trudi se da ih ignoriše iz svog sopstvenog straha dok sebi to predstavlja kao običnu zatupljijuću predstavu da ima važnijih stvari na umu i poslova koji treba pozavršavati svakoga dana. I onda se te iskre osećanja guraju i potiskuju sve dublje i dublje. Dok ne utonu u podsvest obamrlu, udaljenu i toliko daleku da se veoma, veoma retko poziva i izlazi na površinu. I stvori se iluzija da je sve u redu . A prapočeci tih iskri osećanja, strahova i nadanja u svoj svojoj dosadi vremenom počnu da se bave sobom i da jačaju. Jedna ćelija ili jedan neuron postaje njihov kosmos. I kao i sve u životu kad imate samo jednu stvar koju radite bez distrakcija, bez uplitanja, bez bezveznih trivijalnih obaveza vi postajete skoro nezamislivo dobri u tome. Od jedne praiskre nastaje demon mnogostruko jači  od spoljašnjeg ljudskog uma i preuzima ga vrlo lako kada mu se to hoće. Nešto što ste gurali i gurali godinama uporno pod tepih se vratilo kao ogromno nezamislivo čudovište protiv koga ne možete ni da pojmite ...kako da pokušate da se odbranite.